Hrana kao alergen

    Kako su prolazile godine tako se i moja alergija nadograđivala. Malo malo pa mi nešto novo izazove alergiju. Najgori trenutak je bio kada sam shvatila da od hrane imam alergijske reakcije. Tad je krenula restrikcija svačega. Nije dijeta i nije nikakvo ludilo samo sam izbacila iz upotrebe sve stvari zbog kojih sam oticala i zbog kojih sam se češala. 

    Krenulo je prvo sa salamama i paštetama. Jesmo to i inače retko jeli ali sad sam izbacila iz upotrebe totalno. Desi mi se da mi se u nekom trenutku jede kupim i pojedem koliko mogu. Svesno ulećem u NO NO. Nisam se odrekla skroz ali ponekad malo nije strašno. Posle tih prerađevina krenule su praškaste stvari. Belo brašno, prašak za pecivo, puding, šlag, šećer.... Polako ali sigurno jedno po jedno.

    Došlo je dotle da ne mogu da jedem ni slaninu iz mesare, ni barenu ni suvu, kobasice i ostale prerađevine nikako. Ok, dakle tražimo šta mogu. I naravno pronađem domaću proizvodnju čije proizvode mogu da jedem sve do jednog i ništa mi ne smeta. Jedem samo belu slaninu jer "adidas" mi ne odgovara previše je slana. Brašno belo sam zamenila kukuruznim, heljdom, prosom, ječmom i pirinčem jer mi oni odgovaraju. Koristim i Kamut brašno od egipatske pšenice i dicoccum od neke vrste pirevine. Kupujem ono što trenutno nađem. Belo brašno ponekad koristim opet, pitu ne mogu ni sa jednim od ovih brašna da razvučem.

    Grickalice slane i slatke, sokovi, razne salate u teglama, ajvari, beli sirevi, ništa od toga ne bih smela. Onda je počelo istraživanje. Probala sam sve što sam našla po prodavnicama i konačno pronašla hranu koju mogu da jedem. Nije veliki izbor ali je dovoljno raznovrsno. 

    Što se tiče povrća i voća tu sam već pisala. U slučaju da je nešto prskano pre nego je ubrano  osetim odmah. Od skoro ni krušku ne mogu, smokve, sveže nikako a suve od skoro, urme sveže su mi zamalo došle glave. Jagode prve nikako ne smem, zelena salata, mladi luk, paradajz i krastavac. Sve što izgleda divno i plastično je za mene NO NO.

    Desi mi se ponekad da ne vodim računa šta kupujem pa pojedem salatu od koje oteknem najstrašnije. Nekad mi se desi i od krompira i šargarepe ali ređe. U svakom slučaju moram da budem oprezna sa kupovinom. Nekada se desi da ono što mi je smetalo kad probam ponovo nemam nikakvu reakciju. ne znam zašto ali se dešava.

    Onda su jedne godine došli na red orasi. Sad i o njima moram da vodim računa. Jedino što sa njima nemam uvek problem nekad mi smetaju nekad ne. U principu stalno se kockam. obično mleko jako retko pijem jer mi smeta. ali zato jogurt, beli sir, pavlaku, kiselo to sve može, na tone i na veliko bez toga nikad nismo. 

    Eto, nadam se da sam se setila svega što bi možda moglo nekom da pomogne. Kažem opet, sama sebi sam napravila režim ishrane. Jedem samo ono što mi prija, mada ponekad pojedem i nešto što ne bi trebala. Znate kad odete kod nekoga ne možete baš uvek da zanovetate. Oni koji me znaju , znaju šta smem a šta ne smem pa meni spreme posebno. Mada ima i onih koji znaju ali ih boli uvo u fazonu "šta glumiš!?" ali dobro, ili ne jedem nikako ili pojedem malo iz kurtoazije. 

    Vodite računa o sebi i slušajte se. Dajte sve od sebe da popravite vaše zdravlje i vaše raspoloženje. Samo lekovi nisu uvek rešenje.