Alergija, dijete i ostalo...

   Najčešći slučaj kod bilo koje bolesti je preporuka lekara da se  pređe na neki propisani režim ishrane. Mislim da je to veoma opasno i glupo.  Nisam lekar ali iz ličnog iskustva znam da to nije dobro. Dok nisam pohvatala sve konce oko svog tela probala sam svašta. Ajmo ovu dijetu, ajmo ovaj režim ishrane, nije dijeta izbalansirana, ajmo ovako i onako i ništa tu nije mnogo pomagalo osim što sam ja bivala sve šira i šira.

  Kako svaka žena ima biološki sat, tako bar kažu, tako i svaki organizam ima svoje određene potrebe za hranom, pićem i svim ostalim. Uskraćivanje nešto od potrebnih količina dovodi do disbalansa u organizmu i tu kreću razni haosi. Opet kažem nisam stručnjak ali znam kroz šta sam prošla. 

  Najbolji način da pomognete sebi je da naučite da slušate svoje telo. Ono će vam reći sve što treba. Jeste najteži deo ali ko je u opšte rekao da je put lak. Najteže je naučiti da se osluškujete u svakom trenutku. Meni je trebalo dosta godina da dođem do trenutka da u par sekundi prepoznam šta se dešava. 

  U početku je bilo strašno jer sam se vodila strahom: " Jao šta ako..., pa jel moguće da je to..., ma ne nije čini mi se...!" Bilo je svačega. Koliko god da sam se trudila nisam mogla da se izborim sama sa sobom i svojim negiranjem onoga što mi se dešava. 

   I onda se jednog dana sve sleglo. Počela sam polako da prepoznajem znake. Počela sam da učim o sebi. Reći ću vam samo jednu stvar. Niko ama baš niko ne može da vam kaže šta je najbolje za vas osim vašeg organizma. Naučite da se slušate. U početku sam imala problem ali sad sa sigurnošću mogu da kažem šta mi je ovog trenutka zasmetalo. Može da bude hrana koju sam do sada jela ko zna koliko puta. 

  Nekad su ti simptomi jaki i brzi u skoro sekundu a nekad se desi posle nekoliko minuta. Ako je hrana u pitanju to je gotovo trenutno. Kako počenem da žvaćem zalogaj tako osetim prvo peckanje u nosu, pa počne da me svrbi oko usta, brada ili obrazi, nos. I onda u zavisnosti od količine i jačine počinjem da otičem. Retko se desi da bude toliko drastično uglavnom se zadržava na peckanju ili svrabu. Dovoljno je da prestanem da jedem to što jedem i za par trenutaka sve prolazi. 

   Skoro mi se desilo to sa kruškama. Kruške su jedne sa spiska voća koje volim ali ću neko vreme morati da ih se odreknem. Kupila sam u prodavnici gde inače kupujem. Uvek imaju sveže voće i povrće. Taj dan sam pojela jednu i ništa mi se nije desilo. Sve je bilo ok. Posle dva dana dolazim sa terena i ulećem u kuhinju da spremim nešto za ručak. Usput sebi nasečem bananu, jabuku i krušku. Ješću dok kuvam. Pojela sam po parče banane i jabuke i sve je bilo ok uzimam parče kruške i samo što sam je zagrizla počinjem da kašljem. Ovo je već malo teži stadijum kad počinje da me guši. Trebalo mi je sat vremena da se oporavim od samo tog jednog zalogaja kruške. 

   Desilo se da sam u to vreme imala par telefonskih poziva jedva odgovorila na njih i nikom nije bilo jasno šta mi se desilo. Evo ni meni dan danas. 

   Opet pre jedno dva meseca sam pravila opet voćnu salatu i između ostalog stavim dve sveže urme i dve suve smokve. Naravno prvo ću to da pojedem. Jela sam ih u isto vreme i posle par minuta počela da se osipam i počela da se češem najstrašnije. Pre tog dana sam ih jela najnormalnije.

   Zbog čega sad ovo pišem? Baš zbog toga što mnogi ne znaju šta im se dešava. Baš zbog toga što mnogi ne prepoznaju šta im se dešava a dešava se. Slušajte svoje telo, osluškujte i najmanju promenu u vašem organizmu. Ono će vam reći sve. Šta vam i koliko prija i šta jeste a šta nije za vas. I da znate da tu nema greške. 

       Srećno istraživanje !