Svaki dan kao partija šaha....

    Pisala sam već o tome kako sam sebe sredila i kako sam postala alergična na sve i svašta. Zašto se sve to tako izdešavalo ni dan danas ne znam ali se desilo. Te prve godine nisam imala nikakve posebne simptome , ma skoro uopšte nikakve simptome alergije. Sve je izgledalo sasvim normalno do prvog proleća. Čim izađem napolje osetim peckanje u nosu i počinju oči da me svrbe. Naravno nisam imala pojma šta se dešava. Ajd, bilo je to neko vreme pa prestane. Onda opet posle nekog vremena krene sve iz početka. Nisam išla odmah kod lekara jer nisam ni razmišljala o alergiji. Nikad nisam imala nikakav problem sa tim. 

Stiže i jesen, o ambrozija se tada ništa nije znalo mada sam ja imala tada jedan veliki primerak u dvorištu i pustila da raste da vidimo šta će i kako da cveta. Kad sam videla koliko veliko je to poraslo  nisam dočekala cvet. Biljka mi nije bila poznata a mnogo znam o njima. Čupanje iz korena pre cvetanja je bila sigurica. To je nekako bilo posle bombardovanja ali meni je tada zasmetao i miris te biljke, ambrozija ima strašno jak miris. Opet nisam posumnjala na alergiju. 

     Sledeće proleće je već bilo haotično. Čini mi se da još uvek ništa nije cvetalo a ja već imam problem. Odem kod lekara i ustanove da imam polensku alergiju, alergiju na duvan i alkohol. Dobro kažem ovo prvo je zeznuto, moram da izlazim napolje, a šta sa ovim drugim. Pa cigare mogu da ostavim a alkohol pa "to ponekad" i ne mora da bude. Dođosmo i do cvetanja lipe. Sasvim slučajno ili namerno desi se da sam danima stajal pod jednom lipom i nikako nisam kontala zašto mi nos curi i grebe me grlo!? Alergijska reakcija najnorlamnija na polen lipe. Shvatila sam tek kad sam stigla kući sva žuta od polena. Videla sam tek kad sam skinula jaknu. Dobro još jedno ludilo. 

     I tako je krenulo. Malo, malo pa mi se pojavi reakcija na nešto. Ajde za polen sam znala ali sam na primer za lešnik i oras otkrila tek pre par godina. Valjda je u njihovo cvetanje uvek padala kiša ili ja nisam mnogo izlazila napolje pa nisam obraćala pažnju na znake ali jedno dobro gušenje zbog cveta lešnika me je razdrmalo da sam isprepadala sve oko sebe. Sreća uvek kod sebe imam orbit žvake one najljuće jer me one brzo povrate. Bar je do skoro delovalo. Alergijske reakcije na hranu ću morati da pišem u posebnom blogu jer je to tek urnebesno. Upravo ono što sam vam pričala. Teško poverujete sebi u ono što osećate, ali kad se opustite onda to bude laganica.

     Svakog proleća od tada alergijske reakcije su bivale sve jače , duže i češće. Pojavile su se novi alegeni za mene i još uvek se pojavljuju. U stvari dešava se da nikad ne znam šta će mi izazvati alegiju. Nekad se desi da ne reagujem na nešto što mi je smetalo ali zato odreagujem na nešto što mi nikad nije smetalo. Dođe mi svaki dan kao partija šaha....